Definicija i etika permakulture

Permakultura je umetnost dizajniranja sistema koji traju. To znači da svoje potrebe zadovoljavamo tako da prirodu ne trošimo, već je obnavljamo – kako bi i oni koji dolaze posle nas zatekli svet bogat resursima i pun života.

Permakultura se zasniva na tri etička principa: briga o planeti,  briga o ljudima i pravedna raspodela.

Briga o Zemlji

Ovaj princip nas podseća da su zemljište, voda i sav živi svet osnova našeg opstanka koje moramo obnavljati, a ne samo koristiti. Kroz regenerativne prakse i razumevanje prirodnih obrazaca, težimo da prirodu ostavimo bogatijom i otpornijom za buduće generacije.

Briga o ljudima

Fokus je na izgradnji snažnih i zdravih zajednica u kojima svaki pojedinac ima pristup resursima potrebnim za dostojanstven život. Samostalnost i međusobna podrška omogućavaju nam da se razvijamo u skladu sa svojim potrebama, poštujući pritom granice ekosistema u kome živimo.

Pravedna raspodela

Ovaj princip nas poziva da svesno ograničimo sopstvenu potrošnju kako bismo višak vremena, energije i resursa usmerili ka prva dva principa. Pravedna raspodela osigurava da plodovi našeg rada služe široj zajednici i prirodi, sprečavajući gomilanje tamo gde već postoji višak.

"Permakultura kombinuje znanja i veštine mnogih ekoloških pravaca, od tradicionalnih do modernih, kako bi zadovoljila naše potrebe za hranom, skloništem i finansijskom i socijalnom sigurnošću. Permakultura podstiče pojedinca da bude efikasan u korišćenju resursa, samostalan i da živi rešenja za izazove sa kojima se suočavamo lokalno i globalno."

Ben Hagard